Kraljevačka muzika

Kraljevački vatrogasci u svom radu tradicionalno veliku pažnju poklanjaju i kutruno-umetničkom radu. Tako je još daleke 1931. godine formirana jedna grupa muzičara sa duvačkim instrumentima koja je sa Sokolskim orkestrom u Kraljevu predstavljali prvi organizovan muzički orkestar. Vremenom je tom sastavu pristupilo nekoliko muzičara vojnika koji su u Kraljevu služili svoj kadrovski rok.

Jedan od njih bio je Branko Nasakanda, vojni muzičar, koji je izmeću ostalih poslova počeo da radi na stvaranju „Bleh muzike' u Doborovoljnoj vatrogasnoj četi.

Kapelnik vatrogasne muzike bio je Pavle Škurenko, koji je od 1939. godine preuzeo rukovođenje orkestrom. Te godine orkestar dobija i svoje ime „Bleh muzika doborovoljne vatrogasne čete. Umesto tog dugačkog naziva, Kraljevčani su upotrebljavali jednostavniji naziv „vatrogasna muzika".

Vatrogasna muzika postala je veoma brzo popularna u gradu, naročito među omladinom. Muzičari su bili obučeni u lepe uniforme. Nastupali su javno na koncertima. Svirali su i na veseljima, prilikom obeležavanja državnih praznika i jubileja. Razlikovali su se od vatrogasaca samo po tome što su na reverima bluze nosili muzički amblem - liru.

Početak rata 1941. godine zatekao je Vatrogasnu muziku sastavljenu od radnika i školske omladine. Nemačka komanda je sve vatrogasce podčinila komandi mesta. Da bi mogli dežurati i izvršavati svoje obaveze vatrogasci su u vreme okupacije, dobijali propusnice za svoje kretanje. Orkestar je u promenjenim uslovina nastavio sa radom.

Koristeći svoje dozvole za kretanje, čak i u vreme policijskog časa, uspevaju da se uključe u mnoge znane i neznane akcije narodnog otpora prema okupatoru.

Jedan od najvećih poduhvata kraljevačkog vatrogasnog orkestra desio se 27. septembra 1941. godine. Tog dana vatrogasci su se dogovorili da tačno u zakazano vreme dođu ispred vatrogasnog doma u ulicu Milana Toplice broj 8. Kada su došli obukli su na sebe po više uniformi, jednu ispod druge, spalili arhivu Vatrogasne čete i onesposobili telefon.

Nakon toga postrojili su se ispred Vatrogasnog doma i tačno u 12 sati zasvirali marš i krenuli prema spomeniku, zatim okrenuli prema kafani „Zadužbina" i dalje prema mostu na Ibru. Orkestar je paradnim korakom uz marš prošao pored nemačke straže na mostu, prešli most na Ibru i otišli u Ribnicu. Nemcima nije bilo sumnjivo, niti jasno kuda odlazi vatrogasna muzika. Iz Ribnice se orkestar ubrzo prebacio na Goč i priključio odredu ,Jovo Kursula". Vatrogasni orkestar je , u znak sećanja na ovaj istorijski datum kasnije promenio naziv u „Orkestar 27. septembar", koje ime i danas sa ponosom nosi.